Геополитичка стратегија великих сила
Унутар водећих зараћених страна на почетку рата није владало јединство у погледу значаја појединих европских ратишта за крајњи исход рата. Почетком рата стратешки приоритетети и Централних сила и сила Антанте били су усмерени било ка западу (Централане силе против Антанте), било ка истоку Европе (Централне силе против Русије). У другом плану било је потенцијално ратиште сила Антанте против Турске, а тек на трећем месту по значају за исход рата даван је рату на југоистоку Европе где су се сукобљавале Централне силе и Србија.
Упркос великим победама српске војске на Церу и Колубари 1914. године и стратешкој немоћи великих сила да исте године реше судбину рата на западном или источном ратишту, заговорници одлучне помоћи Србији и заједничког напада сила Антанте на Аустроугарску током 1915. нису успели да ову опцију наметну као добитну варијанту рата са Централним силама.
У две недеље између почетка бугарске мобилизлације и напада Немаца и Аустроугара, на Србију су се обрушили страховити притисци савезника, па и Русије, да не крене у превентивни напад на Бугарску. Истовремено унутрашњи спорови српског генералштаба са владом (Пашић) о томе да ли превентивно напасти Бугарску заоштрени су до усијања.
Раније током 1914. и 1915. године између војног и цивилног руководства Србије није било тако драматичних спорова као ових по питању превентивног удара на Бугарску. До тада Србија се ослањала на савезнике, али и сложно бранила од њиховог притиска (од свих: Русије, Француске, В. Британије) да се у циљу приступања Бугарске силама Антанте Бугарској уступи Македонија. Такође, Србија се сложно бранила и од захтева савезника да у лето 1915. године неопорављена и неопремљена српска војска пређе Саву и Дунав и крене у војни поход ка Љубљани. Ово посебно стога што су Срби знали да ће Бугарска искористи ову прилику за напад на Србију, као и због неуспеха таквог похода у септембру 1914. (Легет, Срем).
Антанта: Савезнички војници. „Да ли смо малодушни: Не! Не! Не!“
Српска надања и обећања о издашној војној помоћи Србији током 1915, уочи нове фазе рата са Аустроугарском и Немачком (било је речи о 150.000 – 250.000 војника), на крају су се изјаловила. Силе Антанте су као помоћ Србији у Македонију упутиле готово симболичне ефективе, а војну силу усмериле против Османског царства.
Насупрот њима, након пораза Централних сила у Галицији и Србији 1914. године и опасности од слома аустроугарске царевине Немци и Аустроугари су током 1915. године јачали своје снаге на фронту према Србији. Прикључењем Бугарске Централним силама 6. септембра 1915. заокружена је геостратеша позиција Србије.
Нови општи напад Немаца и Аустроугара на Србију отпочео је 5. октобра 1915. године, али без напада Бугара са истока све до 14. октобра 1915. године. Бугарски напад, међутим, није отпочео 11. октобра, како су се централне силе договориле, него тек у ноћи између 13. и 14. октобра 1915. године. Бугари су хтели да буду сигурни да су Централне силе прешле Дунав и Саву и помериле фронт у дубину српске територије.
Војностратешка позиција Србије
Под горе описаним околностима у Србији је од средине 1915. године јачала идеја о превентивном и брзом удару на Бугарску. Обавештење о започетој мобилизацији бугарске војске ујединило је српске вође да прихвате одлуку о нападну на Бугарску. На почетку мобилизације, 23. септембра 2015, Бугарска је на граници према Србији имала 10.000 – 20.000 војника (процена ChatGPT). Србија је у моменту напада Аустругарске и Немачке на граници са Бугарском до 5. октобра 1915. већ имала распоређену готово половину своје војске, односно 105.000 од ≈ 280.000 војника.
Без обзира на разлике између појединих историјских показатеља, може се прихватити теза да је српска страна у критичном периоду између почетка бугарске мобилизације и почетка напада Аустроугара и Немаца на Србију, на граници према Бугарској имала растућу војну премоћ. Посебно имајући у виду убрзане припреме за превентивни напад и динамику премештаја српске војске према бугарској граници током септембра 1915.
Анализа предности и мана превентивног напада
Какве су биле шансе на успех превентивног напада на Бугарску? Какве су биле могуће последице овог војног похода српске војске? Занимљиво како на питање о позитивним и негативним странама превентивног напада на Бугарску одговара вештачка интелигенција ВИ (ChatGPT). Из аргументације коју даје ВИ издвајамо два аргумента који подржавају превентивни напад на Бугарску:
- Напад је стратешки оправдан јер би Србији омогућио да задржи иницијативу и одреди услове сукоба са Бугарском. То би могло да омогући Србији да заузме повољније одбрамбене позиције и да ослаби Бугарску пре него што она добију пуну подршку Централних сила.
- Успешан превентивни напад могао би да повећа престиж Србије међу савезницима. (Ми бисмо ово другачије рекли: Успехом овог напада Србија би код савезника добила већи значај у пресецању контакта Централних сила са Турском, а савезници би јој коначно упутили обећану помоћ).
Главни аргумент против превентивног напада на Бугарску је ризик, односно неизвесност успеха операције у Бугарској и слабљење фронта према Аустроугарској.
Како процењујете позицију Србије, шта бисте учинили да сте у јесен 1915. године били у кожи Пашића и врховне команде? Да ли бисте превентивно напали Бугарску? Да ли бисте се успротивили Пашићу, извршили пуч и напали Бугаре?
Урадите кратки тест и упитник, проверите себе! Напомена: Можда вам наведене информације нису довољне, или вам се чине контрадикторне, али нејасну слику и мањак информација имали су и тадашњи актери одлучивања о нападу на Бугарску.
Ако вас интересује шта су о проблему превентивног напада Србије на Бугарску 1915. године мислили и говорили неки страни посматрачи и актери, притисните дугме:
Када је реч о односу савезника према Србији током 1915, и ако вас интересује у чему се М. Ковић слаже с угледним савременим историчаром Гордон-Смитом, притисните дугме: