Књига М. Ковића “Једини пут – Силе Антанте и одбрана Србије 1915. године” (Филип Вишњић, 2019. Београд); извор података и инспирација за поновно сагледавање историјске дилеме српских вођа на неисторијски начин.
Историчари не воле да одговарају на питања типа “шта би било кад би било”, али то нас не спречава да о таквим питањима размишљамо и о њима самостално судимо. Ево једног таквог питања. На бази чињеница и анализа које су у књизи М. Ковића детаљно представљене, можемо се упитати шта бисмо учинили да смо у јесен 1915. године били у кожи српских лидера суочених са неизбежним нападом Аусгроугарске, Немачке, и потенцијално Бугарске?
Кључно питања на које тих дана у Србији нико није имао сигуран одговор било је да ли Пашић греши што слуша савезнике и забрањује превентивни напад на Бугарску? Другачије речено, да ли је војска требало да преузме власт (пуч) и изврши превентивни напад на Бугарску пре окончања бугарске мобилизације? Шта бисте ви одлучили да сте били на њиховом месту?
Превентивни напад на Бугарску – кратки приказ
Србија је из ратне 1914. године изашла исцрпљена и разорена, али овенчана победничком славом. Након краћег затишја током 1915. године Србија мора да се одлучи: наставак рата или мир, и по коју цену? Иако могућа, опција сепаратног мира није узимана за озбиљно. Разумљиво, гледано из српског угла, а и сами савезници у Антанти су изричито били против тога.
Суштински Србија је могла да бира између две опције; чекати да Немци и Аустроугари поново нападну, уз веру у сопствене снаге и помоћ савезника, или да превентивно нападне Бугарску пре краја мобилизације њене војске и избегну отварање источног фронта. Савезници су били изричито и против тога јер су од почетка рата настојали да Бугарску придобију на своју страну.
Временски оквир у коме је Србија имала прилику да донесе одлуку о начину наставка рата био је између 23. септембра, када је Бугарска отпочела мобилизацију и 5. октобра 1915. године када су Немачке и Аустроугарске поново напале Србију.
Да би спречили слом Србија је до тада савезницима предлагала низ мера. Између осталог, Н. Пашић је био за превентивни напад на Бугарску, па је на дан почетка бугарске мобилизације савезничким владама то и предложио.
У војно стратешком смислу историјски показатељи, иако неуједначени, упућују да је Србија, припремајући се за ову могућност, у критичном периоду од почетка бугарске мобилизације до напада Аустроугара и Немаца на граници према Бугарској имала растућу војну премоћ.
Под страховитим притиском савезника на Пашића и Врховну команду српске војске Пашић попушта и Врховној команди 25. септембра 1915. године најстрожије забрањује сваки сукоб са Бугарима, у супротном запрећује смртном казном! А савезници су три дана пре напада Немаца и Аустроугара на Србију Софији, ипак, уручили ултиматум са захтевом да обустави мобилизацију; касно за било какву акцију Србије.
Како процењујете позицију Србије, шта бисте учинили да сте у јесен 1915. године били у кожи Пашића и врховне команде? Да ли бисте превентивно напали Бугарску? Да ли бисте се успротивили Пашићу, извршили пуч и напали Бугаре?
Проверите себе радећи кратки тест и упитник од 5-6 минута! Ваш иницијални, несвесни став и свесну одллуку о превентивном нападу на Бугарску можете упоредити са другима! Напомена: Ово је за радознале и упорне који траже нешто захтевније изазове.
Уколико још увек немате јасну представу о томе шта бисте учинили, прочитаје детаљнији приказ војнополитичког и и геостратешког положаја Србије у јесен 1915. године.