Круна краља Милутина поново направљена: Рађена у 13 техника, има 24 рубина и 18 сафи
Реплика круне краља Милутина, коју је у оквиру пројекта Историјског музеја Србије направио филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица, тешка је готово 1,6 килограма, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, 4 лапис лазулија и чак 407 бисера и рађена је у 13 техника.
Историјски музеј Србије на челу са директорком др Душицом Бојић покренуо је пројекат израде реплика круна, одежди и обуц́е из преднемањићког, немањићког и понемањиц́ког периода. У оквиру тог пројекта, филиграниста Горан Ристовиц́ Покимица из Краљева направио је реплику круне краља Милутина на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Краљевој цркви (Цркви Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеници, пише сајт Српска средњевековна историја.
Реплика круне краља Милутина коју је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица – Спутник Србија, 1920, 13.12.2022
Реплика круне краља Милутина коју је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица
Изради реплике круне краља Милутина претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић. Током тих консултација одлучено је да се реплика круне краља Милутина уради на основу изгледа круне на фресци из Студенице.
Стручни тим је препустио филигранисти Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рец́и да је Горан Ристовић аутор реплике круне краља Милутина, уз теоретско вођење професора.
Реплика круне краља Милутина коју је израдио филиграниста Горан Ристовицћ Покимица
Горан Ристовић рекао је да се о сваком детаљу темељно размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности драгог камења, начину његове обраде који се примењивао у 14. веку.
Израда круне трајала је четири месеца. Аутор је користио чак 13 техника приликом израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулацију, ручну гравуру, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлату, обрада камена и фасовање. У питању је искључиво ручни рад. Реплика круне краља Милутина је тешка 1.571,74 грама, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, 4 лапис лазулија и чак 407 слатководна бисера.
Разлика између оригиналне и реплике круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна скоро сигурно била направљена од злата, реплика је направљена од позлаћеног сребра.
Поред реплике круне краља Милутина, у оквиру пројекта Историјског музеја Србије до сада су израђене још три реплике круне. У питању су реплика круне краљице Јелене Анжујске, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, реплика круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић, и реплика круне цара Душана, коју је направио Горан Ристовић.
Израде све четири круне финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије. Према том пројекту Историјског музеја Србије, планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки. Сви предмети израђени у том пројекту биц́е изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србије планирано је за крај 2023. године.
Спутник; 13.12.2022