Поверење у сопствене вредности је драгоцена психолошка особина и генерално веома позитиван фактор у животу. Самопоштовање је повезано са успесима, задовољством и добрим односима са другим. С једне стране посмаатрано, превише самопоштовања, одн. самољубља доводи до претенциозног осећаја и немогућности учења из неуспеха. То такође може бити знак клиничког нарцизма у којем се човек понаша егоцентрично, арогантно и манипулативно. С друге стране, међутим, ниско самопоштовање може довести до тога да људи не искористе своје потенцијале, постану депресивни или толеришу насилне односе и ситуације. Препознајући значај самопоштовања у психолошком развоју, стручњаци су понудили препоруке и савете које, као облик самопомоћи, човек треба да следи у циљу изградње и јачања сопственог самопоштовања.
Самовредновање, одн. самопоштовање може се схватити као „експлицитно“ или „имплицитно“. Еексплицитно самовредновање засновано је на свесним осећањима самодопадања, самопоштовања и прихватања. Насупрот томе, имплицитно самовредновање је несвесно, аутоматско самовредновање.
О развоју самопоштовања
Осећај високог или ниског самопоштовања човека почиње у детињству. Овај осећај се мења, јача и слаби током живота. Током животног века самопоштовање и расте и пада на предвидљив, систематски начин. Истраживања сугеришу да самопоштовање неравномерно расте до 60. године, када остаје стабилно пре него што почне да опада у старости. На самопоштовање утичу искуства из младости, као што су: (не)одобравање других особа — породице, пријатеља, наставника или претпостављених. Тако, нпр. породични живот који је прожет неодобравањем може пратити особу и у одраслом животу. Ниско самопоштовање може постати проблем и због лошег школског окружења или неодговарајућег радног места. Исто тако, и несрећна веза може да промени нечије самопоштовање. Поред наведених утицаја средине, на осећање сопствене вредности, односно самопоштовања, утичу лични подухвати, професионални успеси или неуспеси и други чиниоци.
Укратко, самопоштовање може имати широк утицај и ефекте, како на ментално здравље човека и његове односе са другим, тако и на његове школске и професионалне успехе. Треба нагласити да је самопоштовање променљива карактеристика, што је околност која отвара простор за оптимизам човеку чије самопоштовање је умањено.
Циљ је постизање равнотеже између преслабог и прејаког самопоштовања. Такав човек је у стању да издржи непријатне оцене, критике и неуспех, али и да не подлегне заводљивости великих успеха и похвала. Ево неколико знакова да појединац има праву меру.
- Не плаши се сукоба
- У стању је да постави границе
- У стању је да изрази потребе и мишљења,
- Одлучан je, али ненасилан
- Није роб савршенства
- Не плаши се неуспеха
- Не осећа се инфериорно
Inspired by Psychology Today
Преко теста имплицитних асоцијација, ТИА_тест проверитe ваше самопоштовање у односу на непознате друге особе
Преко теста имплицитних асоцијација ТИА_тест проверитe ваше самопоштовање у односу на блиске особе.